Drvoprodukt Kocić – The further south, the more successful

Što južnije to tužnije. Ovu frazu, koja sumira ekonomski odnos regija bogatog i razvijenog severa, i nasuprot njemu, zaostalog i siromašnog juga, smatraju tačnom u gotovo svakom kutku sveta.

Da li za ovu generalizaciju, kao i za svako pravilo, postoji izuzetak koji ga potvrđuje, ili da ipak uspeh ne zavisi od okoline, već od napornog rada i lične preduzimljivosti? Gospodin Goran Kocić, vlasnik kompanije DRVOPRODUKT KOCIĆ, dokaz je da rad i trud, neminovno donose rezultat.

Kada se 1996. godine sa suprugom Draganom vratio iz inostranstva u rodno Strojkovce, selo u okolini Leskovca, bračni par je odlučio da, iako bez prethodnog iskustva u toj oblasti, svoj novac investira u pokretanje malog drvoprerađivačkog pogona. Posao su strpljivo razvijali narednih 12 godina, da bi 2008. godine, uprkos svim izazovima ekonomske krize koja tada pogađa privredu, fokus proizvodnje prebacili sa poluproizvoda i elemenata ka izradi finalnih proizvoda – kreveta od bukovog drveta, po kojima je danas ova firma prepoznatljiva.

Sa proizvodnjom kreveta počeli smo sasvim slučajno. Te godine nam se na tržistu otvorio prostor koji smo odlučili da iskoristimo, iz ove perspective bi se to možda moglo nazvati i sudbinom. Nabavili smo prve ručne mašine i započeli proizvodnju, priča gospodin Goran Kocić.

Zahvaljujući odličnom odnosu cene i kvaliteta, kreveti iz Strojkovca su brzo našli svoj put i do inostranog tržišta. Broj poružbina je rastao, ali su limitirani tehnološki kapaciteti proizvodnje sprečavali ovu kompaniju da dostigne svoj pun potencijal. I pored toga, vlasnici su bili zadovoljni postignutim, o širenju i modernizaciji se nije previše razmišljalo. Sve do 2014. godine…

Kada sam nakom katastrofalnih poplava koje su pogodile Srbiju te godine, pročitao da jedna firma iz Srbije ide od grada do grada i besplatno popravlja oštećene mašine pomislio sam: ovo su ljudi sa koji želim da sarađujem. Kontaktirao sam TOP TECH WOODWORKING i pozvao ih na sastanak. Brzo smo se o svemu dogovorili i prva mašina, petoosni Rover A 1632, iste te godine instalirana je u jednoj od naših hala. Od tog momenta se naša proizvodnja potpuno promenila na bolje, kaže Kocić. Tehničari su obučili radnike za upravljanje mašinom, a veliku pomoć pružili su nam i u prilagođavanju naše proizvodnje CNC mašinama sa kojima se do tada nismo susretali. Od tada smo u problemu, više ništa ne umemo ručno da uradimo, sa osmehom se “žali” Goran.

Potrebe za drugim mašinama iz godine u godinu je bilo sve manje. Da bi se ispratio sve veći broj porudžbina za postojeće proizvode, ali i one koji su u međuvremenu razvijani, kupljen je još jedan Rover A 1659, a nedugo zatim i Skipper 100. U Drvoprodukt
Kocić se tu nisu zaustavili: sa ciljem da finalni kvalitet svojih kreveta podignu na najviši nivo investirali su, između ostalog, u automatsku lakirnicu Cefla i Viet Opera 5 mašinu za brušenje.

Rezultat nije izostao – 1,5 miliona evra investiranih u mašine i opremu, dupliran broj zaposlenih – danas ih ima gotovo 80, proizvodnja na 2500 m² i preko 4000 kreveta visokog kvaliteta mesečno, uglavnom namenjenih izvozu. Sve ovo, postignuto radom u samo jednoj smeni, uz zanemarljiv broj reklamacija i problema pri sklapanju, nepunih 6 godina od kada prva BIESSE mašina puštena u rad.

U Drvoprodukt Kocić kažu da planiraju da nastavi investicije u nove mašine kako bi ostali tehnološki konkurentni. Kad se jednom krene tim putem – nazad nema: Naši planovi za budućnost su jednostavni – ulaganje u najnovije tehnologije, pre svega automatizaciju i rad na osvajanju novih inostranih tržišta. Uz kvalitetne i pouzdane mašine, ja kao vlasnik imam mnogo manje briga  i stresnih situacija nego pre, što mi daje više vremena koje mogu da posvetim nekim lepšim stvarima u životu. Ja sam zadovoljan, zaključuje gospodin Kocić.

Posledice epidiemije COVID-19 nisu zaobišle ni Drvoprodukt Kocić. Ono što je najvažnije, niko od zaposlenih nije inficiran, a nakon dvomesečne pause proizvodnja se nastavila uz poštovanje propisanih mera.

Ipak, porudžbina je osetno manje. Donedavno je pad prometa išao i do 57%, pa smo taj period iskorisili da popunimo magacine gotovih proizvoda. Sada se situacija malo stabilizovala, ali i dalje nije lako. Ponosan sam što smo domaćinskim poslovanjem u prethodnom periodu, ostavili sebi prostora da uz pomoć mera države i saradnje sa bankama, sačuvamo pre svega sva radna mesta. Ovaj virus fabriku, kao i čoveka, kad zarazi, mora da ostavi posledice: negde lakše, negde teže, neko i ne preživi. Mi smo se za sada izvukli, ali videćemo šta budućnost nosi – kaže gospodin Kocić.